Menu

Nikola Tesla

Nikola Tesla, jedan od najblistavijih umova čovečanstva, rođen je 10. jula 1856. u selu Smiljanu, kraj Gospića u Lici, od majke Đuke Tesle, rođ. Mandić i oca Milutina Tesle, sveštenika Srpske Pravoslavne Crkve. Majka Đuka bila je, takođe, iz svešteničke porodice, nepismena, pametna i plemenita žena. Imala je sreću da, za razliku od oca Milutina, koji je umro dok je Nikola studirao, doživi svu slavu svoga sina. Osim Nikole imali su još jednog sina i tri kćeri.

Nikola je osnovnu školu završio u Smiljanu, a nižu realnu gimnaziju u Gospiću. Porodica se seli u Gospić 1862. godine, tako da Nikola kreće u višu realnu gimnaziju u Karlovac. Od ranog detinjstva je pokazao sklonost ka nauci. Dosta je čitao, provodeći mnoge časove u očevoj biblioteci. Nakon mature oboleo od kolere i oporavljao se godinu dana.

Na studije elektrotehnike kreće 1875. godine u Politehničku školu u Gracu u Austrougarskoj carevini (danas Austrija). Bio je marljiv student. Polagao je sve ispite sa najvišim ocenama. Profesori su ga voleli i cenili. Nakon očeve smrti, tražio je stipendiju od Matice srpske, koju nije dobio. Zbog toga napušta studije u Gracu i nastavlja da studira politehniku u Pragu. Studije nije nikad završio.

U periodu od 1881. do 1882. godine zapošljava se u Centralnom telegrafskom uredu u Budimpešti. Upravo tu započinje svoj veliki pronalazački period tako što je usavršio aparat za pojačanje glasa kod telefona. Februara 1882. godine, prilikom šetnje u parku sa prijateljem, dolazi na ideju o obrtnom magnetnom polju. Posle godinu dana, 1883. godine prelazi u Edisonovu Električnu kompaniju u Pariz. Odmah je bio zapažen njegov genijalni um i dobija ponudu da pređe u Njujork (sedište kompanije) u Edisonovu laboratoriju i da se bavi pronalazačkim radom, što je Tesla vrlo rado prihvatio.

U Njujork se preselio 1884. godine. Vrlo brzo Tesla dolazi do epohalnih otkrića u oblasti fizike i elektrotehnike: otkriva naizmeničnu struju, obrtno magnetno polje, indukcioni motor, transformator, struje visoke frekvencije, radio i telekomandu radio talasima. Njegova otkrića dovela su do neslaganja sa Edisonom, koji je zastupao mišljenje da je budućnost prenosa električne energije u naizmeničnoj struji. Takođe, u Edisonovoj kompaniji Tesla nije bio adekvatno plaćen za svoje inovacije i zato već 1885. godine napušta Edisona i osniva sopstvenu kompaniju "Tesla Arc & Light Co." Počinje da pravi prve motore i generatore naizmeničnih polifaznih struja. Svoj prvi patent prijavljuje Američkom patentnom zavodu 6. maja 1885. godine, nazvavši ga "Komutator za električne dinamo mašine".

Slede ubrzo i novi patenti. U periodu od 1887. do 1890. godine Nikola Tesla prijavljuje svoje najpoznatije patente iz oblasti polifaznih naizmeničnih struja. Pronalaske javno prikazuje u Američkom institutu elektroinženjera, 16. maja 1888. godine, na svom predavanju "Novi sistem motora i transformatora naizmenične struje". Na tom predavanju, uvidevši vrednost Teslinih pronalazaka, Vestinghausova kompanija otkupljuje prvih sedam Teslinih patenata iz oblasti polifaznih struja.

Vestinghaus finansira gradnju prve električne centrale na naizmeničnu struju na Nijagarinim vodopadima (po Teslinim patentima). Nikola Tesla je kao dečak bio zadivljen opisom Nijagarinih vodopada i maštao je da tu sagradi veliku turbinu koja će stvarati električnu struju. Dvadesetak godina kasnije, 15. novembra 1896. godine, ta želja mu se ostvarila puštanjem struje do grada Bufala.

Nikola Tesla se ne zaustavlja samo na ovim istrživanjima. Slede pronalasci i patenti iz oblasti naizmeničnih struja visoke frekvencije, radio-tehnike, a izučavao je i rendgentske zrake. Pomoću rendgenskog zračenja načinio je prve snimke delova ljudskog tela, ali je i ukazao na njihovo štetno zračenje.

Sa preko 700 patenata Nikola Tesla se, uz Faradeja, smatra najvećim pronalazačem u istoriji nauke. U njegovu čast jedinica za jačinu magnetne indukcije nosi njegovo ime - tesla (T).

Umro je 7. januara 1943. godine u hotelskoj sobi u Njujorku. Sahrana je obavljena o trošku naših iseljenika. Tim povodom, gradonačelnik Njujorka je rekao: "Nikola Tesla je umro. Umro je siromašan, ali je bio jedan od najkorisnijih ljudi koji su ikada živeli. Ono što je stvorio veliko je i, kako vreme prolazi, postaje još veće".

Svoja osećanja prema domovini Tesla je izneo u svom govoru u Beogradu 1892. godine: "U meni može biti nešto, što može biti i obmana, kao što češće biva kod mlađih ljudi, ali ako budem sretan da ostvarim bar neke od svojih ideala, to će biti dobročinstvo za celo čovečanstvo. Ako se te moje nade ispune, najslađa misao biće mi ta, da je to delo jednoga Srbina."

Njegova zaostavštvina i urna sa pepelom nalaze se u Teslinom muzeju u Beogradu. Svet će još dugo čekati dok se ne pojavi genije ravan Nikoli Tesli.

Filmovi o Krajini