Menu

Oteto

1. Područje Zapadne Slavonije koje je Vensovim planom ušlo u sastav zone pod zaštitom UN-a (Sektor zapad), a na kome je Hrvatska, suprotno odredbama ovog dokumenta, odmah uspostavila svoju vlast

2. Miljevački plato, u zoni pod zaštitom UN-a, (Sektor jug), hrvatske snage zauzele su 21. juna 1992.

3. Ravne Kotare i branu Peruču, u zoni pod zaštitom UN-a (Sektor jug), hrvatske snage su okupirale januara 1993.

4. Medački džep, u zoni pod zaštitom UN-a (Sektor jug), hrvatske snage su okupirale septembra 1993.

5. Srpsku oblast Zapadna Slavonija, u zoni pod zaštitom UN-a (Sektor zapad), hrvatske snage su, uz pomoć i podršku zapadne alijanse, okupirale maja 1995. i akciji nazvanoj Bljesak.

6. Srpsku oblast Krajina (Sjeverna Dalmacija, Lika, Banija i Kordun), u zoni pod zaštitom UN (Sektori sjever i jug), hrvatske snage su, uz pomoć i podršku zapadne alijanse, okupirali avgusta 1995 u agresiji nazvanoj Oluja.

7. Srpska oblast Istočna Slavonija, Baranja i Srem, zona pod zaštitom UN-a (Sektor istok), a po Erdutskom sporazumu od 12.11.1995. područje pod upravom UN-a (UNTAES) do potpune "mirne reintegracije" u ustavno pravni poredak Republike Hrvatske, do koje je došlo u januaru 1998. godine.

Napad na Republiku Srpsku Krajinu

Opšti napad na RSK otpočeo je 02.08.1995. na svim sektorima Krajine. Hrvatska je za tu operaciju pod nazivom "Oluja" angažovala oko 230.000 vojnika, policajaca i ostalih snaga.

Čitav prostor i svi delovi RSK su zvanično bili pod zaštitom snaga UN i oni su trebali da garantuju bezbednost na tim prostorima. Dogodilo se suprotno i snage UN su hrvatskoj armiji pružale logističku i svu drugu podršku sve do artiljeriske. Cela operacija je izvodjena u tesnoj saradnji sa CIA i ostalim NATO snagama koje su hrvatskoj vojsci pružile svu obaveštajno-informativnu i logističku podršku. To im je bilo znatno olakšano jer su takozvane mirovne snage Ujednjenih Nacija znale tačan i precizan raspored srpskih odbrambenih snaga kao i njihove položaje.

U odbranu Republike Srpske Krajine, bilo je angažovano oko 22.000 boraca koji s obzirom na gore iznete podatke nisu imali nikakve mogućnosti da odbrane svoje domove.

Republika Srpska Krajina izdana je u Beograu od strane režima Slobodana Miloševića koji je mnogo ranije napravio dogovor sa Zapadom da prepusti RSK hrvatima a da za uzvrat od Zapada dobije podršku u pravcu očuvanja svoje vlasti.

Te pogrešne kalkulacije će Miloševića kasnije skupo stajati jer će od tog momenta početi njegova političko-državnička agonija koja će se završiti Hagom.

U pripremi za odbranu RSK Martić i Karadžić su Miloševiću ponudili nekoliko varijanti za uspešnu odbranu RSK koje je on bez razmatranja odbio. Da se Srbija ne bi direktno uvlačila u rat predloženo je da Vojska Jugoslavije masovnijim snagama pritisne granice Hrvatske na Sremsko Baranjskom i Dubrovačko hercegovačkom delu kako bi se snage hrvatske razvukle i smanjila koncentracija snaga na Kninskom delu. Drugi deo plana je predvidjao da VJ zaposedne mirne delova razgraničenja izmedju Srba i Muslimana kako bi se svi potencijali Vojske Republike Srpske stavili u odbranu RSK. Procenjivalo se da bi u tim okolnostima Hrvatska odustala od vojne akcije na RSK jer je bilo jasno da nebi mogla da ostvari potrebnu vojnu nadmoć i efikasno porazi vojsku RSK. Drugo Hrvatska je zbog svog oblika i enormno dugih državnih granica veoma ranjiva pa bi preduzimanje takve vojne operacije bio veliki rizik od razvlačenja snaga i potpunog vojnog poraza bez obzira na logističku podršku Zapada. Svi vojni eksperti, pa i Zapad uočavajući ranjivost hrvatske pitali su, šta će se desiti sa Hrvatskom ako se Srbija uključi u odbranu RSK jer je po Vensovom planu bila garant njene bezbednosti i u vojnom delu. Hrvatska je znala za Miloševićevu odluku da se RSK prepusti Hrvatskoj i nesmetano su se pripremali za takvu akciju, samo su Martić i Karadžić bili iznenadjeni odbijanjem Miloševića da se uključi u odbranu RSK.

Niko do Srpskih lidera do sada pred Zapad i Evropu nije postavio pitanje kako to da su Hrvati proterali 700.000 Srba a da NATO nije intervenisao kao oko problema Kosova.

Zašto je Šiptarima odnosno Kosmetu neophodno dati široku autonomiju a za približno isti broj Srba u RSK tako nešto nije moguće.

Hoće li Evropa i Zapad sve probleme novoformiranih država na Balkanu rešavati teritorijalno i politički na štetu Srba i njihovih etničkih prostora.

Da li će Zapad i Evropa početi da rešavaju i Srpsko pitanje na Balkanu pošto su se potrudili da »reše« Slovenačko, Hrvatsko, Muslimansko, Makedonsko, Šiptarsko.

Zašto na svim prostorima gde su živeli Srbi i gde su ih štitile mirovne snage UN ili NATO snage u funkciji snaga UN, više ne žive Srbi.

Sva ova pitanja će svakako uskoro biti postavljena i još mnogo podpitanja slične sadržine, ali ono što Srbi moraju znati niko im neće rešiti probleme dok oni sami odlučno ne krenu u njihovo rešavanje. Republika Srpska Krajina je najzapadnija srpska država i ona mora ponovo biti srpska.

Filmovi o Krajini